Specijalni rezervat prirode „Gornje podunavlje“ zašti?eno je prirodno dobro I kategorije, koje se prostire uz levu obalu reke Dunav, od 1367. do 1433. km njegovog toka. Deo je velikog ritskog kompleksa koji se proteže i kroz susedne R Ma?arsku i R Hrvatsku i posmatrano u celini, predstavlja jedno od poslednjih velikih poplavnih podru?ja na tlu evropskog kontinenta. ?ine ga dva velika rita, Monoštorski i Apatinski, koji zajedno ?ine 19 605 ha šuma, livada, bara i mo?vara, uklju?uju?i i  samu reku Dunav i njene meandre. Obimni meliorativni radovi preduzeti na isušivanju zemjišta u poslednja dva veka prouzrokovali su da se današnje podru?je pod uticajem plavnih voda druge po veli?ini evropske reke svede na uski pojas uz Dunav, tako da današnje granice Rezervata predstavljaju samo ostatak nekada mnogo rasprostranjenijih ritskih ekosistema na tlu panonske nizije. Izgradnjom obrambenog nasipa 60-tih godina prošlog veka još jednom je drasti?no izmenjen vodni režim u tom podru?ju što je dalje ugrozilo opstanak podunavskih ritova. Ljudi su oduvek gradili svoje zajednice uz plodne re?ne aluvijume. ?ovek od davnina nastanjuje ovo podru?je i zato Gornje Podunavlje treba posmatrati u kontekstu sadejstva prirode i ?oveka. Dunav, samim tim što predstavlja izvor života za mnoge biljne i životinjske forme, pružao je i pruža mogu?nosti ?oveku za bavljenje raznim delatnostima, od kojih je, naro?ito u prošlosti, zavisio njegov opstanak. Velika reka je mnogo toga dala ?oveku, a katkad znala još više da uzme. Posmatraju?i geografske karte, uo?ava se da se Dunav tokom vekova stalno meškoljio, verovatno pokušavaju?i prona?i neki svoj mir, idealan tok. U tom plesu po panonskoj ravnici ?ovek je uvek bio njegov verni pratilac.

?itava istorija ljudskog roda je  neprestano traženje najoptimalnije forme koriš?enja nekog prostora, Pošto je šumsko podru?je »Gornjeg Podunavlja«(uz priobalne šume susednih R Ma?arske, i RHrvatske) još sa pozicije Be?kog dvora primarno prepoznato kao izuzetan lovni prostor, oplemenjivan je i ukupan prirodni ambijent podizanjem novih sastojinskih oblika. Podizanje hrastovih sastojina u revirima »Tikveš« i »Karapandža« obavljenim na velikoj površini ( cca 1000 ha) u vrlo kratkom periodu (cca 10 godina) navodi na zaklju?ak da je lovstvo najpozitivnije indukovalo intenzitet upotrebe prostora u šumarskom smislu.

U konzistentnijem smislu kad je u pitanju upravljanje šumarstvom, lovstvom i ribarstvom  osnivanjem LŠG »Jelen« 1952. godine se spoznala potreba za što celovitijim ovladavanjem mehanizmima upravljanja sa imperativom o?uvanja ukupnosti prirodne celine i njenog koriš?enja u ekonomskom smislu (integralno upravljanje šumskim podu?jem).

Rezervat predstavlja jedno od poslednjih uto?išta za živi svet vezan za poplavna podru?ja. U rezervatu je prisutna 51 vrsta sisara, 248 vrsta ptica, 50 vrsta riba, 11 vrsta vodozemaca, 9 vrsta gmizavaca, ogroman broj beski?menjaka, od kojih se izdvaja fauna leptira sa preko 60 vrsta dnevnih leptira., više od 1000 biljnih vrsta...

Karakteristi?no je bogatstvo ornitofaune u kojoj se isti?u retke vrste kao što su orao belorepan (Haliaeetus albicilla) i crna roda (Ciconia nigra). Gornje Podunavlje naseljava najve?a populacija evropskog jelena (Cervus elaphus) u našoj zemlji, jedna od poslednjih takvih u autenti?nom ritskom ambijentu. Tako?e, na podru?ju rezervata o?uvana su neka od najboljih mrestilišta na 2857 km dugom toku reke Dunav: Stari dunavac, Petreš, Srebrenica i Staklara. Guste, gotovo neprohodne ritske šume autohtonih topola i vrba danas su gotovo reliktnog karaktera. Kukurjak (Eranthis hyemalis), rebratica (Hottonia palustris) i borak (Hippuris vulgaris) neke su od najugroženijih vrsta koje svoje uto?ište nalaze na ovim prostorima.

Osim biološke raznovrsnosti Gornje Podunavlje krasi i autenti?no kulturno nasle?e. Kao rezultat prilago?avanja velikoj reci i njenim ?udima nastali su karakteristi?ni izvorni obi?aji, nošnje, jezik, riblovni alat, ?amci i jela koji privla?e goste i Gornje Podunavlje ?ine atraktivnom destinacijom za posetioce. 

Neka naselja, poput legendarnog Bodroga, našla su se na putu mo?noj reci i zauvek nestala u njenim virovima. Druga, pak, i danas neguju izvorni folklor i kolorit Podunavlja, kao što su Ba?ki Breg, Bezdan, Ba?ki Monoštor ili Sonta. 

Savremeno shvatanje zaštite prirode, koje bazira na principima održivosti, pretpostavlja aktivnu ulogu ljudi, naro?ito lokalnog stanovništva, koje predstavlja okosnicu zaštite i razvoja prirodnih dobara. Jer, re? je o živom i aktivnom procesu koji podrazumeva okretanje prema uzgoju, zaštiti, turizmu, edukaciji i tome sli?nim formama.

Gornje podunavlje je jedna od retkih destinacija gde se još uvek može uživati u vožnji Dunavom, nepreglednim rukavcima i kanalima, nesputanoj rici jelena, mirnim no?ima u seoskim doma?instvima, autenti?nim ribljim specijalitetima, poslednjim dunavskim alasima.

U julu 2001. godine Uredbom Vlade R Srbije koja je prepoznala ovaj prostor kao prostor od izuzetne važnosti proglašen je Specijalni Rezervat Prirode „Gornje Podunavlje“  i poveren na upravljanje JP „Vojvodinašume“ Petrovaradin, ŠG“Sombor“ Sombor.